Изложба „У сусрет Руском Цару“ у нашем храму

У најстаријој београдској цркви, посвећеној светим апостолима Петру и Павлу, у елегантном, рустичном амбијенту који захваљујући труду оца Владимира, дочарава стил с краја XIX и почетка XX века, у недељу 20. новембра је одржана изложба „фотографије свете царске породице Романов“. Изложба је део пројекта „У сусрет Руском Цару“.

Изложба је посвећена последњој руској владарској династији, породици Романов. Изложене су фотографије из породичних албума Николаја II и његове породице.

У оквиру пројекта, у суботу увече, господин Драгослав Бокан, редитељ и књижевник, одржао је предавање о светој породици Романов. Господин Бокан је говорио о значају царске породице, њиховом односу према Србији и зверском убиству у дому Ипатијевих.

„Цар Николај је био човек пун врлина: добронамеран, образован, великодушан, скроман, истински верник, добар родитељ, одани син, срцем посвећен Русији, свестан значаја своје владарске улоге, али га је преклопио и „удавио“ океански велики талас најцрње (комунистичке и грађанско-либералне) пропаганде.

У тој пропагандистички-злобној оптици, племенити син Александра Трећег је постао (наизменично) „крвави цар“ и „неспособњаковић“, његова супруга Александра (доктор философије, вешт пијаниста, познавалац светске књижевности, православна царица, негована мезимица своје моћне баке Викторије, европска лепотица која је, пре него што је прихватила заруке са Николајем, без пардона одбила британског принца-наследника круне) постаде симбол развратности и најгорих могућих утицаја на свог мужа, а читава царска породица Романов је приказана у најгорем могућем светлу, далеко од истине и правог стања ствари. И то у деценији у којој је Русија забележила највећу динамику привредног раста у Европи и највећи природни прираштај на свету. Са ратном офанзивом која је обећавала потпуну победу на свим фронтовима…

Обезбожен и страстима распаљен народ (тако претворен у масу) је постао „аутономан“ од сопствене традиције, „еманципован“ од Бога и Отаџбине, завидан и осветољубив, без своје вековне, колективне „црквене свести“ и органског разумевања смисла живота (са Спасењем, а не „срећом“ као врховном категоријом). Па је тако, духовно дезоријентисан, изгубио осећај за разликовање добра и зла (улажући често идеале и спремност на жртву у демонски пројекат разградње и издаје сопствене државе).

Уместо врлине, на цени су сналажљивост и воља за моћ, а успех постаје једино мерило нечије вредности.

Модерно доба је почело да начиње и нагриза чисту православну душу руског народа. А унутрашња нервоза, нестрпљивост и неоствариви (радикални) захтеви су почели да гурају тек узраслу и по свим мерилима моћну државу у судбинску провалију…“, истакао је између осталог господин Драгослав Бокан.

Након свете Литургије, јереј Владимир Марковић, старешина храма светих апостола Петра и Павла на Топчидеру, обратио се присутним верницима речима којима је подсетио на врлински живот царске породице и њихово служење Богу и народу. Том приликом је заблагодарио оцу Игњатију Шестакову на благослову у виду изложбе који је стигао из Сретењског манастира.

Пригодном беседом и химном „Боже Царя храни“ отворена је изложба.
Посетиоци су у атмосфери хришћанске љубави гледали изложбу и уживали у недељној радости.