Митрополитов конак у Топчидеру је поред конака Кнеза Милоша и цркве једина очувана зграда некадашњег дворског комплекса.
Кућа је највероватније изграђена нешто пре Топчидерске цркве, односно истовремено са њеном изградњом, али је завршена пре ње што је разумњиво с обзиром на разлике у врсти, потребама и начину обраде сваког од објеката, тачније, у периоду 1830—32. године.
Конак је био изграђен за потребе првог митрополита Кнежевине Србије Милентија Павловића, а затим његовог наследника митрополита Петра Јовановића. Њега су такође користили и будући чланови конзисторије, протосинђел Ликоген Михајловић и свештеник Гаврило Поповић, потоњи шабачки владика. Први свештеник Топчидерске цркве је био јеромонах Јероним, капелан књажески, који је ту служио до 1836. године. Као служитељ цркве и кнежев капелан, он је вероватно становао у једном делу црквеног конака.
У конаку је током јула 1835. године изграђен пројекат првог Устава Православне цркве у Кнежевини Србији, под руководством митрополита Петра Јовановића. Овај нацрт је разматран тек 1836. године, након кнежевог повратка из Цариграда, а 21.маја, на Хародној скупштини у Крагујевцу, обнародовано је „Начертаније о духовним властима“, први писани основни црквени закон у Србији.
Црквени конак се налази у северозападном делу црквене порте. Главном фасадом, са улазним тремом и степеништем, окренут је према улици, а дворишна фасада са улазом је окренута ка црквеној башти и порти. Како је саграђена на стрмом терену, зграда има подрум који се протеже испод њеног јужног дела са улазом на источној страни. Подрум је зидан од камена док је приземље зидано у бондручном систему са испуном од цигле. Има правоугаону основу са правилним симетричним распоредом просторија око централног хола. Четворосливни кров меког пада покривен је ћерамидом.
Зидови су највероватније и првобитно били малтерисани кречним малтером. На њима никада није било профилисаних венаца или пластичних украса. Прозори су постављени са свих страна објекта: три прозора са запада, три са севера, три са истока и четири са југа. Прозорски отвори, правоугаоног облика, су типа пенџера са металним решеткама. Спољашња крила која су у равни фасаде отварају се према споља, док се унутрашња крила отварају према унутрашњости просторија.
На једној фотографији цркве у Топчидеру из албума И. В. Громана, из 1876—1878. године, у позадини се види црквени конак (свештеничка кућа) са доксатом на западној, главној, фасади који се налазио у наставку постојећег степеништа. Он је највероватније био у ширини нешто већој од постојећа два централна прозорска отвора. Доњи део доксата је био озидан у камену, као и остатак објекта, док је горњи био на архитравним стубовима. На јужној фасади у доњим партијама објекта видљив је и ћепенак Крајем деветнаестог века доксат је затворен, да би неком каснијом интервенцијом, заједно са ћепенком, био потпуно уклоњен.
