Некадашњи подрум претворен у Гостопријемницу по узору на српске средњевековне манастире
Митрополитов конак је саграђен од бондрук конструкције са приземљем и великим пространим подрумом у који се првобитно улазило са јужне стране, кроз полукружна широка врата која су данас зазидана и затворена. Под у подруму је био земљани са два велика носећа стуба од храстових греда.
У III књизи „Финансије и Установе обновљене Србије“ из 1901. године, од Мите Петровића на странама 599-632 помињу се посебно два рачуна за „Конак до цркве-капеле“ у Топчидеру. И посебно се помињу „специјални издаци за подрум“.
Позната је адаптација коју је Завод за заштиту споменика културе спровео 1949. године када су постављена врата на подруму и отворен улаз са источне стране.
Преузимајући велики посао на рестаурацији Митрополитовог конака 2016. године Црквени одбор топчидерске цркве је по пројекту Завода за заштиту споменика културе читав подрум претворио у велику Гостопријемницу намењену окупљању верног народа након Литургија и других молитвених сабрања.
Наш познати иконописац Владимир Кидишевић је осликао фреску на западном зиду. На њој је приказан Деизис са Светим Апостолима Петром и Павлом, којима је и црква посвећена. Читав под је поплочан белим брачким каменом а бројни уметници су се потрудили да Гостопријемница наликује на сличне гостопријемнице српских средњевековних манастира.
