Иконостас

Први иконостас топчидерске цркве, у чијој изради је учествовало више сликара из прве половине 19. века, израђен је у периоду од 1834. до 1837.године. Помињу се имена Константина Лекића, Јање Молера који је насликао 13 празничних, 13 апостолских и 9 престоних икона (израдио је и иконостас цркве у Свилајнцу и манастира Рукумије) и Димитрија Јакшића. Тај тзв. Лекићев иконостас пренет је 1874. године у парохијску цркву села Барич. Садашњи иконостас дело је нашег познатог уметника и сликара Стеве Тодоровића и сликара Николе Марковића. Оригиналност Стеве Тодоровића као уметника се испољила и у случају израде топчидерског иконостаса, јер је учинио извесна одступања у погледу утврђеног распореда икона и избора мотива. Измећу осталог, он је на јужним олтарским дверима, уместо Светог Архиђакона Стефана насликао један мотив из Библије: младог Товију у пратњи анђела, као представника и символ напаћеног човечанства. Изнад ових двери насликао је Св. Стефана Дечанског, док је место на коме се обично слика Свети Јован Крститељ уступљено Св. Сави у архијерејском орнату који нема никакве сличности са данас познатим Светитељевим ликом из манастира Милешеве. Оно што је такође необично је то да ниједном светитељу није насликан ореол.

По својој уметничкој вредности и сјајном колориту, резбарској вештини, укусу и складу боја, којим га је аутор овековечио, спада међу најлепше у земљи. На иконама је уочљив утицај чувених дела западног сликарства. Резбарни радови у барокном стилу, са примесама рококоа, позлаћени су. Иконостас је последњи пут позлаћен чистим златом 1929.године. Резбарски радови су дело вајара Димитрија Петровића који је радио и иконостас Саборне цркве у Београду. У прилог овој тврдњи је и пронађена копија нацрта за иконостас топчидерске цркве на коме је уочљива сличност са саборном црквом.

Црква никада није живописана. Ипак је било покушаја да се то учини, што доказује једна сачувана скица северног зида са иконама цркве у Топчидеру коју је радио Рус Борис Сељанко.