Изградња храма

Топчидерска црква је била предмет интересовања великог броја научника који су се бавили нашим старинама и културним споменицима. Према једним изворима, градња је отпочела 1830. године, одмах по добијеној независности Србије, док нам други, мало прецизнији подаци говоре да је Кнез Милош почео прво да гради конак 1830. године, а затим цркву.

Градња је отпочела копањем темеља 28. јула 1832. године. Градили су је ондашњи познати неимари Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић, извођачи многих грађевина и здања старог Београда, са Хаџи Николом Живковићем, који се сматрао изузетним градитељем обновљене Србије. Њену изградњу су надгледали повереници и најближи сарадници кнеза Милоша. Зидање цркве је трајало око три године, са кратким прекидом лета 1834. године због слабог плаћања и ниских надница мајстора. Штедљивост Кнеза Милоша при градњи цркве се испољила и у погледу коришћења материјала. Пре свега, ради се о употреби и коришћењу једног старог гробља чији су споменици уграђени у црквеном торњу и старом Митрополитовом конаку, садашњем парохијском дому.

То су старе надгробне плоче окренуте наопако, без натписа, са извесном орнаментиком. Једна од њих, узидана са северне стране црквеног торња, је посебно интересантна јер се на њој налазе издубљена двоја коњска клешта која нам говоре да је покојник био занатлија, поткивач коња. Немогуће је утврдити из ког времена потичу ови споменици и да ли припадају XVII или XVIII веку. Ови узидани споменици нам указују на то да се неко старо гробље налазило у непосредној близини места на коме је касније сазидана црква.

Црква Светих Апостола Петра и Павла саграђена је од тесаног камена, жућкастог ситног пешчара, који је отпоран на временске утицаје; грађевина је без кубета, а има висок камени торањ, који се уздиже над западном фасадом храма, импозантном у својој једноставности. Црква је грађена равномерно, са једва приметним фугама, тако да делује као да је од једног камена. Фасаде цркве су издељене плитким пиластрима са профилисаним капителима и плитким полукружним луковима који повезују поластре, изнад којих се налази низ плитких аркадица.

Што се унутрашњости тиче, горњи делови западног и јужног портала украшени су плитким рељефом уклесаним у камен, са мотивима винове лозе и другим стилизованим биљним орнаментима и крстовима. Сви ови елементи одражавају изузетну неимарску вештину градитеља ове, иначе мале грађевине, урађене са пуно укуса и мере. Топчидерска црква је по свом унутрашњем склопу једнобродна грађевина, засвођена седрастим лаким каменом и опеком. Северни и јужни зид цркве превезан је са две гвоздене траверзе.

Иако је засигурно познато да је црква углавном била завршена у току 1834. године (у прилог томе говори натпис са годином на звону које је Кнез Милош даровао топчидерској цркви), не може са сигурношћу да се тврди када су били готови унутрашњи радови и када су почела да се врше богослужења.