Патријарх Иринеј служио у Топчидерској цркви

У петнаесту Недељу по Духовима и недељу по Воздвижењу верни народ топчидерског храма Светих апостола Петра и Павла дочекао је Првојерарха наше Свете Цркве, Његову Светост Патријарха српског Господина Иринеја.

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј одслужио је свету Архијерејску Литургију уз саслужење јереја Владимира Марковића, старешине топчидерског храма, јереја Стевана Стевановића, војног свештеника топчидерске касарне, причисленог топчидерском храму, ђакона Александра Секулића, службеника Кабинета његове Светости и ђакона др Ненада Идризовића, службеника Народне библиотеке и ипођакона Владимира Јелића, Управника патријаршијског двора.

Његова Светост Патријарх је поучио сав верни народ истакавши значај слободног ношења нашег животног крста. Да свако посведочи својим делима припадност и оданост Христу. Да љубављу Христу следује и да се уподобљава Христу у страдању да би награду задобио и учествовао и у Васкрсењу.

„Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди?“, подсећа патријарх на Христову поуку. „Брига о стању и спасењу наше душе треба да нам је на првом месту, за њу ћемо давати откуп, за њу ћемо одговарати и никакав успех овога света нам ту неће помоћи. Ако будемо имали добра дела имаћемо са чим пред Господа“, рекао је патријарх.

Након свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је припремио Господин Михаило Суботић са својом породицом.

Након ручка старешина топчидерског храма јереј Владимир Марковић заблагодарио је Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју на његовим благословима, браћи свештеницима који су саслуживали и свим драгим гостима на њиховој пажњи и љубави коју су показали према Цркви и посебно према храму Светих апостола Петра и Павла.

„Ове године је за само неколико месеци постало могуће све оно о чему смо годинама размишљали и прижељкивали. Реконструисали смо најстарију зграду на Топчидеру и међу најстаријима у Београду из 1831. године, такозвани Митрополитов конак. Уредили смо порту топчидерског храма и изградили паркинг простор. Све ово не би било могуће без добрих људи и фирми који су нам помогли и који су на тај начин себе трајно уградили у богату историју топчидерског храма“, рекао је отац Владимир Марковић.

„Топчидерска црква је одувек била омиљена српским патријарсима. Овде је врло радо годинама долазио блаженопочивши патријарх Герман, док је старешина храма био чувени прота Василије Перовић, аутор монографије храма и врло педантан летописац. Затим је блаженопочивши Патријарх Павле посећивао топчидерску цркву у време старешинства једног од својих омиљених свештеника проте Станка Трајковића. Радо је служио Литургије и више пута годишње крепио својим благословима и поукама. Једна врло интересантна прича из Летописа храма описује догађај из 1974. године када је храм прослављао јубилеј од 140 година постојања и када је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј као протосинђел и наречени епископ моравички саслуживао патријарху Герману“, рекао је отац Владимир, а затим се обратио патријарху.

„То је било пре 42 године када сте Ваша Светости седели у истој овој сали као изабрани епископ Српске цркве, а данас доносите благослове као њен првојерарх и сведоци сте како живот овог храма траје годинама уз успоне и падове, али и васкрсава и трајаће за будућа поколења и нове генерације служитеља и парохијана овог светог храма. И ми њихови наследници данас, радосни смо и Богу благодарни што смо део једне такве духовне баштине“.

Патријарх је заблагодарио свим парохијанима и домаћинима који су помогли обнову митрополитовог конака, не скривајући радост што је за тако кратко време зграда спашена од пропадања и враћена у употребу како и доликује најстаријој београдској цркви.

Као што је некада чувени оперски певач Господин Жарко Цвејић врло радо долазио у Топчидер и у сали конака учествовао у свим важнијим црквеним прославама, певајући духовне песме, храбро и поносно, тако је и након ручка ђакон Александар Секулић отпевао надахнуто неколико руских песама на опште одушевљење присутних гостију.

Некада опустели конак Митрополита српских, оронуо и трошан, засијао је у пуном сјају, обновљен да поносно прими и угости Патријарха српског, да одзвања торжественом песмом и послужи богатом трпезом.

Прелепо октобарско подне означило је почетак једног новог освећеног простора у топчидерској порти уз Божији благослов и речи које се нису чуле али су их сви парохијани годинама осећали: „Ако око твоје буде здраво све ће тело твоје бити здраво“.