Василије међу својима

Ово је прича о Василију, који је из Филаделфије стигао у Београд, а затим и у наш Топчидер, о Василију православцу из Америке, који вредно учи српски и припрема се за почетак студија на Православном богословском факултету, у жељи да постане свештеник. Или, почетак приче, која ће се одвијати пред нашим очима!

Стаситог момка продорног гласа приметили смо прво за певницом наше цркве, а затим окруженог пријатељима након литургије, на каменој тераси топчидерске порте. Неколико делића разговора на енглеском језику допрло је и до нашег стола, па сам пожелела да сазнам више о момку који нас је све одушевио када је на Петровдан прво у оригиналу отпевао „Тенеси виски“ и „Хотел Калифорнија“, а затим и неколико српских хитова Томе Здравковића и неких других омиљених певача.

– У Србију сам стигао пре отприлике три године радећи за једну међународну хуманитарну организацију. Након завршених студија у Америци, мог првог додира са православљем, а након неког времена и крштења на Велику Суботу 2022. године у Антиохијској цркви, желео сам да дођем и живим у некој православној земљи. Имао сам прилику да неко краће време боравим и студирам у Грчкој, и након тих искустава и мог преласка у православље, у Америци сам се осећао странцем.

Овако почиње разговор Василије широког осмеха, на веома добром српском језику, и открива нам да је одрастао у протестантском окружењу, да је похађао средњу католичку школу, а да је након његовог обраћења и његова мајка крштена у православној цркви.

– Моја прва литургија, појање за певницом, мирис тамјана и лепота православних икона, потпуно су ме опчинили, а када сам након причешћа видео како сијају лица тих људи, помислио сам: „Нешто се десило, другачије!“ И било је другачије од свега што сам до тада искусио; тада сам знао да желим ту да припадам! Наставио сам да долазим, затим и да се припремам за крштење, а у међувремену сам научио да појем за певницом на арапском језику.

Василију је музика веома битна, као дечак је свирао клавир, као младић је учио оперско певање, а данас кроз српске народне песме вежба српски. Понекад добро дође неки познати стих, када затреба нека реч. Научио је да поје и на црквенословенском, каже да није било тако тешко, јер је мелодију већ знао.

– Када је мој уговор за посао истекао, покушао сам да нађем други посао и останем. У исто време сам покушавао да нађем контакт свештеника који говори енглески како бих се исповедио, и тако сам добио број телефона оца Владе и стигао у Храм Светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру. Он ме је одмах срдачно примио речима: „Наш Американац!“, веома је харизматичан и ја сам од почетка осећао топлу добродошлицу. Сада у Топчидеру и живим, појем редовно на литургији, као и на јутарњим и вечерњим службама. Упознао сам људе, а на препоруку оца Владе одлучио да се приремам за ПБФ, јер сам и раније желео да будем свештеник.

Василије нам објашњава да је сада могуће пратити доста емисија на јутјубу, гледати видео снимке разговора и предавања на енглеском. Постоји више православних свештеника који у Америци имају своје канале комуникација и много људи их прати. Неки од њих су веома добри говорници и врло популарни, а број пратилаца расте.

– Интересовање за православље у Америци расте и све је већи број оних који постају православци, тражећи дубљи смисао и праву духовност. Може се рећи да је све почело још пре „ковид кризе“, али је током периода затварања и нарочито након њега, знатно порастао број православаца у Америци. Ја сам током студија, на пример, само на једном предавању врло кратко чуо да постоји православна вера, као и да су у окружењу других религија, њени припадници у Европи мањина. То је било све што сам чуо, али ме је то подстакло да истражујем даље, одем и видим како то заправо изгледа. Тако сам се нашао у Антиохијској цркви. „Дођи види!“ – у мом случају се показало сасвим тачним.

Кроз разговор, који се са Василијем сасвим лагодно одвија и брзо пролази, сазнајемо шта га је у Србији, у потпуно новом окружењу, највише изненадило.

– То су људи! Навикли да генерацијама пролазе кроз различите потешкоће и да се радују новом дану. Овде је православље уткано у културу и свакодневни живот и онда када људи не одлазе редовно у цркву, и не сматрају себе верујућим. У Америци људи очекују да имају право на лагодан живот и све погодности, у Србији се каже: „Биће боље, Боже здравља“!

АНТРФИЛЕ

Basil Wild – Василије Дивљи
Мислећи да се ради о надимку Wild, на моје питање да нам појасни надимак Дивљи, Василије каже да се заправо ради о његовом презимену, које је велшког порекла и потиче још од његовог прадеде, који га је у неким специфичним историјским приликама добио.

Аутор: Добрила Боројевић