✝ Воштаница протојереју Милану Цветићу (1958.-2026.)

У ове празничне дане када прослављамо Васкрсење Христово очекујући и Његово славно Вазнесење на небо, уснуло је Господу срце протојереја Милана Цветића, дугогодишњег пароха топчидерске Цркве Св. Апостола Петра и Павла.

Рођен је на празник Св. Пантелејмона 1958. године у богомољачкој породици Цветића у Београду, у дворишту тик поред Вазнесењске цркве и као ретко који дечак шездесетих година, редовно чтецирао тадашњем Патријарху српском Господину Герману. Још као мали је боловао од болести срца и доживео од Господа чудесно исцељење. Патријарх је био саосећајан на његове дечачке патње и болничке дане па је као ретко коме благословио да средњу богословску школу упише баш у свом родном граду, Београду. По завршетку средње школе оженио се Горданом и добио ћерке Јелену и Јовану. Рукоположен је у манастиру Жичи, у чијој близини је опслуживао парохију у Гружи четири године од 1984.-1988. све док није добио другу парохију при топчидерском храму, на којој је остао до своје пензије 2025. године. Био је Старешина Храма од 2004.-2016 године.

На дан Св. Владике Николаја Жичког, 3. маја 2026. године, у недељу раслабљеног, након саслуживања на Св. Архијерејској Литургији, када је кроз полагање руку викара Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, епископа липљанског Господина Доситеја на новог свештено-служитеља (чему се радовао и о. Милан као за рођеног сина), након што је и сам водио око часног престола новог младог свештеника, након радосног поклича Аксиос-Достојан, након трпезе и саборног народног славља, отишао је из овог света у вечни и непролазни, тихо, мирно и рекао бих без страха, непостидно. Отишао је о. Милан кући да заспи у Господу. Његово је срце једном исцељено годинама куцало за Цркву и његову породицу откуцајима свештене жртве. И управо је оно изненада престало да куца тек када је залечило тугу због недавног губитка вољене ћерке Јелене и када је нада на поновни сусрет и мир коначно завладала на његовом лицу и у његовој души.

Тај мир Бог даје онима који целог себе предају молитви Господу а наш драги прота Милан је своје пензионерске дане проводио радије у Цркви и у молитви него било где другде.

Томе сведочимо сви ми који смо га дуго познавали и који смо са њим делили и сва добра и сва искушења.
Све нас је поучио пред крај овоземаљског живота о искупитељском значају разговора са својим парохијанима и припадности заједници која душу лечи а у којој је о. Милан био сарадник Божији.

Зато ћемо се сви заједно молити Господу за покој његовој души у петак 8. маја 2026. године у 12:30, када ће у храму Св. Трифуна, на топчидерском гробљу, бити служено свештеничко опело. Биће сахрањен поред своје Јелене због које му је срце било прободено мачем да му га Господ коначно и трајно исцели у Царству своме.