Посета дому „Дринка Павловић“
1. октобра 2017. годинеУ Дому „Дринка Павловић“ деца и васпитачи нас увек дочекају раширених руку
Црква Светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру (подигнута је 1832-1834. године) у којој се Господу узносе молитве и „служи Летурђија“ већ близу два века, била је у недељу 1. октобра 2017. године препуна народа сабраног на молитву. Присутни су били и волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке који су пре посете Дому за децу без родитељског старања „Дринка Павловић“ овде дошли на Свету Литургију. Радост са којом је народ пристизао на молитву у Цркву, посебно бројни родитељи са малом и великом децом осећала се у току целе Свете Литургије. Служашчи јереј и старешина Цркве Владимир Марковић и ђакон Ненад Идризовић, певница и верни народ узносили су молитве Господу сложно, као једна душа што је целом молитвеном сабрању дало посебну лепоту и снагу. Био је велики број причасника посебно мале и велике деце чији су родитељи послушали, најважнији – Христов савет и позив „Пустите дјецу нека долазе Мени, и не браните им ; јер је таквих Царство Божије“ (Мк. 10,14).
Јереј Владимир Марковић је у надахнутој беседи о Часном крсту рекао да свако од нас добија од Бога крст који треба да прими и смирено изнесе на свом животном путу. Онда Бог преузима оно што нам је тешко. Само кад се трудимо у оном послу и делу које нам је Господ дао и смирено прихватамо животне тешкоће наш труд и мука неће бити узалудни него ће нам бити на спасење. За углед у ношењу крста имамо самог Христа који је ради нашег спасења био распет на крсту и крвљу запечатио победу над смрћу и славно Васкрсао. За углед имамо многе светитеље и диван пример жене Хананејке из Јеванђеља које је прочитано. Њен живот је био велики, добровољни крсни ход. Она је доживела истинско, дубоко покајање кроз које је исповедила веру у Христа и добила храброст у молитви. Христос је све то видео и услишио њену молитву исцеливши њену кћер. Његова похвала вере жене Хананејке „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!“ (МТ.15,28) је и данас свима нама за пример на који треба да се угледамо у ма како тешкој ситуацији се налазили носећи свој животни крст.
После Свете Литургије приређена је трпеза љубави на коју су сви добродошли. Парохијани Цркве Светих Апостола Петра и Павла и на овај начин заједно обележавају посебне догађаје, овом приликом је то био један докторат медицинских наука. У пријатном амбијенту испред обновљеног Митрополитовог конака настављено је дружење верног народа као што је верујемо било некад када је Црква била у средишту народног живота. Митрополитов конак је 2016. године рестауриран и обновљен и претворен у велику Гостопријемницу намењену окупљању верног народа након Литургије и других молитвених сабрања или културних догађаја који се ту организују.
У Дому „Дринка Павловић“ деца и васпитачи нас увек дочекају раширених руку. Поред воћа, слаткиша и црквене штампе донели смо школски прибор. Са госпођом Марином Брашић, специјалним педагогом разговарали смо о животу у Дому у коме тренутно борави тридесет деветоро деце школског узраста и раду са њима стручног особља. Сви се они професионално и као људи веома труде да деци помогну у одрастању и стицању образовања. Деца живе у групама формираним по полу и узрасту и све је организовано да те групе што више подсећају на породицу. Свако дете има матичног васпитача који детету помаже у свему. Деци вишеструко ометеној у развоју је потребна апсолутна посвећеност а деци која имају тешкоће у учењу помоћ да савладају градиво. Са школама, рекла је госпођа Брашић имају добру сарадњу. Нека деца у слободним часовима раде.
У разговор се тада укључио један старији дечак рекавши да он ради у једној посластичарници. Сасвим спонтано је затим додао:
-Волим Дом, волим да се дружим са децом. Волим запослене. Волим Дом јер схватам да нека деца са улице не могу да имају све ово што ми имамо у Дому. Васпитачи се стварно труде да нас изведу на прави пут“. Било је мало шале на рачун ових похвала које је дечак рекао спонтано и искрено.
Деца су желела да са волонтерима као и обично мало играју одбојку. Пре тога је једна девојчица сама отпевала „Божић, Божић благи дан…“ а затим смо сви заједно отпевали Светосавску химну и „Ко удара тако позно“. Деца су нам показала и своје кућне љубимце мацу Сузану и једно маче.
Госпођа Брашић је рекла да деца воле спорт. Шесторо деце из Дома тренира у рвачком клубу „Црвене Звезде“, постижу завидне резултате и освајају медаље. Ове године су учествовали на Европском првенству у рвању и представљали Србију.
Поред ових видљивих и сјајних резултата постигнутих у спорту трудом деце, васпитача и тренера драгоцени су и сви други, наизглед мали помаци у учењу и социјализацији које великим трудом постижу деца заједно са њиховим васпитачима и свима који им помажу. Њихов крст није лак и ми им поред ових посета и дружења можемо највише помоћи нашим молитвама да им Господ пробуди или дометне веру и помогне да тај крст изнесу и труд и мука буду на спасење.
