Света литургија услед пандемије корона вируса

Драги моји парохијани, пријатељи, браћо и сестре,
Сагласно благослову нашег надлежног архијереја, а обзиром на забрану окупљања која је ступила на снагу вечерас (услед пандемије корона вируса) са унутрашњим уверењем да нас у оваквим ситуацијама само чвршћа вера и молитва приближава Богу и приводи спасењу кроз подвиг послушности, у време када мало ко кога чује и слуша, донео сам следећу одлуку:

Сутра, 22. марта, Света Литургија ће се служити са почетком од 8:15 уз дозвољен број присутних људи у храму, не више од 5, тако да у време око 9:00 могу да се причесте сви који су се припремали кроз пост и молитву, стрпљиво у групама улазећи у храм. Потрудићемо се да се створи нека врста реда и избегне задржавање испред храма тако да вас молим да пропустите једни друге и да стрпљиво сачекате на удаљености од 2 метра једни од других док не уђете у храм. То време чекања искористите за молитву Богу за спасење своје и својих ближњих, молитвама које знате. Верујем да ће вечна херувимска песма да се чује у срцу свакога ко сутра испред храма буде стрпљиво и са послушноћу чекао лек бесмртности, да прими Господа у себе. Заједница са Богом је нешто што ниједна забрана не може да нам ускрати. А Дух дише где хоће и тамо где је двоје и троје у име Његово сабрано. Након причешћа остварићемо пуноћу заједнице једни са другима јер је Христос онај који нас спаја и који мноштво сабира у себе и чини да двоје и троје једно буду. Разумите да ово тешко време искушења које нам је дато у овом часном посту долази са Божији допуштењем који нам све добро даје и на нашу корист. Многе благослове, људе и ствари смо узимали превише пута здраво за готово. Након овог искушења гледаћемо на свој храм, на своју службу, на своје ближње и на свога Бога као на лађу спасења у којој и са којима морамо бити.

Наши осмеси и загрљаји, наша љубав за заједницом са другима нека се сутра не појављује споља него нека бије у нашем срцу вечним исоном, основним анђелским тоном славословља Богу. Помолите се сви сутра за нашу малу Марију која се бори за свој живот на интезивној нези и која нас сутра гледа својим окицама да покажемо своју одговорност и храброст у молитвеном заступању за њу.

Превише је греха, премало покајања, превише самољубља и самодопадивости да Господ хоће да се сутра поклонимо Његовоме Часноме Крсту на коме је разапет за нас тако да се и сами распињемо тачно негде између наше идеје о себи и Богу и Његовог погледа на нас.